(Аван)туристичко излетничко сазнајни клубић за одрасле и децу Моја Србијица је клубић из места Шимановаца у Србији који окупља одрасле, васпитаче, родитеље, предшколске установе, вртиће … и (њихову) децу предшколског узраста, из Србије, али и оне који су пореклом из Србије. А сада живе у другим земљама. Циљ клубића Моја Србијица је да, кроз програм клубића Ај'напоље, дан, игру, пројектну наставу, повезивање тема, и тзв. васпитно-образовне излете на неком месту у Србији које то омогућава, подстакне одрасле и (њихову) децу предшколског узраста да се виђају, путују, друже, уче, и једни о другима уопште, а и о Србији, нешто науче. Такође циљ је и афирмација и промоција Србије, познавања Србије, и стварања и неговања слике о Србији, као лепом месту, у којој живе добри људи.

Свет се мења па мора и вртић

Свет се мења па мора и вртић, како би деца могла да иду у корак са светом. Због тога ће нове генерације деце у вртићу у Свету радити по другачијем програму. Па и деца у предшколским установама, вртићима и васпитно образовним групама у вртићима у Србији. Кроз ткз. пројекте и пројектно учење ( а не као до сада што се учило такозваним учењем унапред ). Пројектно учење је начин учења кроз пројектне теме, на основу интересовања деце предшколског узраста у вртићу за одређене теме, или их одрасли подстакну на њих. А оне треба да се ослањају на опште основе и теме програма предшколског васпитања и образовања. У овом случају Републике Србије ( нпр: говор, језик, писмо; наука и техника; Мој комп(а); Моја Србијица; Ал'је леп овај свет; Баш је хит бити фит; Е баш хоћу лепо да се понашам; Како да сачуваш живу главу; Ако штедиш више вредиш; Да ли смо само у свемиру; Здраво да сте; Деда Мраз и(ли) Божић Бата;…). А онда корак по корак, заједно, кроз васпитно образовно сазнајни излет, одрасли блиски тој деци (родитељи и васпитачи) децу проведу кроз тему…Од вртића ка неком месту у Србији које то омогућава. Циљ оваквог рада са децом је да подстакне одрасле и (њихову) децу предшколског узраста да се тако виђају, путују, друже, и децу уче. Децу опреме животним вештинама. И спреме их за школу и живот. Правилником о основама програма предшколског васпитања и образовања Републике Србије предвиђено је да нови програм у Србији и вртићима у Србији буде увођен сукцесивно од 1. септембра 2019 године закључно са 1. септембром 2022 године. Ако смо вас заинтересовали добро нам дошли у Србију, предшколске установе, вртиће и васпитно образовне групе у вртићима у Србији.

Дечији вртић некад и сад - и рад са децом у вртићима некад и сад – у свету и Србији

Намена дечијег вртића је чување, брига и одгој деце до шест година старости. Циљ је припремити дете за живот и основну школу. У почетку била су то тзв. ''чувалишта'' и ''забавилишта'' у којима су деца предшколског узраста, као што каже назив, само чувана и забављана. До промене је дошло када је Фридрих Фребел, немачки педагог и школски практичар, инспирисан идејама просветитељства и својим размишљањима и сазнањима на ту тему, дошао до закључка да су првих шест година кључни за живот детета, па пошто је то тако, децу тог узраста није довољно само чувати и забављати, већ са њима треба и радити. Али не кроз стварну наставу, већ кроз игру. Слободно, али под надзором, као биљке у врту (''јер дете је семе у којем се потенцијално све налази''). На трагу тога, 1840, отворио је први дечији вртић у свету у којем је те своје идеје остварио у пракси, давши му назив ''Киндергартен'', што у директном преводу са немачког језика значи: ''Дечји вртић''. Што се тиче Србије, прве ''школе за малу децу-забавишта'' у Србији почињу да се спомињу 50-тих година XIX века. А промене у погледу, приступу и нов начин рада са децом до шест година старости у Србију доноси и уноси најпре општа учитељска скупштина Србије која 1890 године у Старом Бечеју доноси нацрт и уредбу о ''српским вероисповедним забавиштима у Србији''. По том документу делатност у забавиштима у Србији организоваће се на фребелијанској основи '' али се при томе мора водити рачуна да у њима мора вејати српски дух ''.

Због свега овај документ се сматра претечом вртића и програма предшколског образовања у Србији; Потом 1898. године тадашњи министар просвете и црквених послова Србије Андра Ђорђевић кроз закон о народним школама Србије који је у члану 5. предвиђао да се у основним школама у Србији оснују ''школе за малу децу-забавишта'', у којима би децу окупљале и чувале школоване забавиље. Поглавити задатак забавишта је да одржавањем срдачне благости и родитељске нежности попуни и потпуно изведе прелаз из домаћег живота и васпитања у школски и да забавом поступно упућује децу на рад, ред, послушност и све што је добро.

Забавиља да се према деци понаша матерински и децу учи основе моралног васпитања. А успешност у раду забавишта мери се по доброме реду, чистоти, здрављу, веселости, умној бистрини и уљудности деце. Рад у забавишту треба да помогне укупни развитак свих способности у деце, али без принуде и сувишног напрезања''. Али то даље подразумева и извесна права забавиља : да буде пристојно награђена за свој труд, да има своје помоћнице у раду и да јој мировином буде обезбеђена старост…И на крају Јован Миодраговић, српски учитељ и школски практичар. Инспирисан Фребелом, новим идејама на ту тему из Немачке (са којима се упознао приликом надоградње свог образовања у граду Лајпцигу, тада најпрестижнијем центру у свету на ту тему) из Србије и ткз. српском народном педагогијом која потиче из народа, долази до става да прва школа детета до шест година старости треба да буде ван учионице, у друштву и природи. Да сваки учитељ треба да буде по својој природи благ, пун ентузијазма, воље и марљивости, и доброг дидактичког и методичког образовања. А учење треба да се одвија у кретању (шетњи) и игри, кроз очигледну наставу (''овако се ради''), кроз коју се изоштравају око, ухо, разум…

Ко, шта, зашто, где, када, како?: Све је почело 1993 године, када сам завршио школу за васпитача и почео да радим као васпитач у једном вртићу. Било је то време ратова, санкција, кризе у Србији. Услови у којима је тада била Србија били су лоши, могућности јако ограничене, a клима за било шта још гора, па су и услови у којима сам радио били врло лоши. Често оно што је требало и што сам желео да кажем и пренесем деци нисам могао јер нисам имао како и где, јер сам радио у скромним, да не кажем лошим условима, неадекватно великом и неадекватно опремљеном простору, са великим, чак превеликим бројем деце, и на крају тадашњи предшколски програм Републике Србије био је лош. Застарео. Имајући све то у виду осмислио сам и направио свој клубић и програм: (Аван)туристичко излетничко сазнајни клубић за одрасле и децу Моја Србијица и програм Ај'напоље. Али, због непостојања закона који би регулисао ту област, држава Србија тада није препознавала такав приступ и начин рада са децом предшколског узраста у вртићима у Србији, било је јако тешко тако радити. И све је остало на идеји. У међувремену доношењем закона то се променило и ја сам све опет покренуо. 3а лакше кретање кроз програм, осмислио сам: 1. У сарадњи са планинарским савезом Србије васпитно образовно рекреативну секцију за одрасле блиске деци предшколског узраста и децу предшколског узраста Моја Србијица; 2. Семинар и програм за одрасле блиске деци предшколског узраста (васпитаче, родитеље…) Моја Србијица (за исти 2004 године од Завода за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије добио акредитацију за програм и дозволу за примену програма у васпитању и образовању у вртићима у Србији); 3. Kњигу, уџбеник, практикум водич, у штампаном и електронском облику Моја Србијица, у издању једне издавачке куће из Србије, специјализоване за књиге намењене одраслима који раде са децом предшколског узраста, имају децу предшколског узраста и деци предшколског узраста; 4. Мултимедијалну разгледницу Моја Србијица која се у облику васпитно образовног тв серијала за одрасле и децу под називом: '' Моја Србијица '', емитовала на Радио Телевизији Војводине, Националном јавном сервису Републике Србије, са националном фреквенцијом, а може се погледати у целости и преко званичног тв канала Моја Србијица – youtube/mojasrbijica; Александар Ђорђевић Саша оснивач и водич клубића, и аутор програма Моја Србијица.

Јако важно: Моја Србијица је добровољни и непрофитни клубић. Cврха и циљ му је не окупљати и водити већ дати и поделити једну идеју заинтересованим одраслима (родитељима, васпитачима...), билo да су из Србије или не, шта и како да раде са својом децом предшколског узраста у вртићу.

Ако сам вас заинтересовао: Србија, земља у којој живимо, је лепа и у њој живе добри људи. Oна пружа безброј начина да је упознате - и учите. Али тo је и земља где није довољно знати пут и стазу да би се негде стигло и нешто видело, већ морате имати и правог водича са собом, онога пред којим се путеви и стазе раскриљују. Па зато одрасли блиски деци предшколског узраста ( родитељи, васпитачи,…) ако смо вас заинтересовали добро дошли у Моју Србијицу и до виђења негде на излету у њој.

Једна стара латинска изрека каже: '' Ако желиш да упознаш некога, питај га шта мисли о себи ''. А једна стара арапска пословица каже: '' Најбоља спознаја је кад човек спозна сам себе ''. Па зато…речи нешто о себи, једна је од најтежих ствари на свету. Заиста јако тешко. Шта бих вам ја рекао о себи:

За оне који ме не знају ја сам Саша, по позиву сам васпитач у вртићу. Због онога што тај позив јесте – водич кроз васпитање и образовање деце предшколског узраста односно: '' божански посао којим се стварају људи '' – Сретен Аџић, први српски школовани педагог с краја 19 века ); волим свој позив и поносан сам што сам васпитач у вртићу…Волим своју породицу (супругу, ћерку, сестру, оца, мајку,…) добру књигу, часопис Национална географија Србија, документарне тв канале, одличан филм, поштанске маркице на тему Србије, стрип јунака Марти Мистерију,…

Добитник сам многих похвала, плакета признања, награда… за ''дугогодишњи рад, ангажовање, залагање'', за ''изузетне стручне способности'', за ''постигнуте успехе у раду и допринос раду са децом предшколског узраста у Србији'', за ''унапређење рада са децом предшколског узраста'', за ''уношење новина у рад са децом предшколског узраста'', за ''хуманитарни рад усмерен на децу предшколског узраста'', као најбољи васпитач у Југославији, оснивач клубића за одрасле и децу, аутор програма и водич клубића Моја Србијица, пример добре праксе у раду, аутор акредитованог програма, семинара, васпитно образовне књиге и приручника намењене васпитачима и деци у вртићима Моја Србијица, члан васпитно образовног тима Министарства просвете Републике Србије и УНИЦЕФ Србија као тренер ментор предшколским установама у Србији у процесу увођења нових основа програма, члан васпитно образовног тима Министарства просвете Републике Србије као едукатор у оквиру програма оспособљавања васпитача у вртићима и деце у вртићима за рад на рачунарима и програм рачунарског описмењавања, аутор и аниматор игре, програма и васпитно образовног алата намењеног васпитачима и деци у вртићима: '' (Мој први ) Комп(а) – игра, програм и алат је то чији је циљ упознати децу у вртићу са рачунаром, рачунарском писменошћу и да раде на рачунару, дугогодишњи члан, новинар и радио водитељ дечје редакције Радио Београда у оквиру њиховог програма за децу: '' Добро јутро децо '' – као аутор радио емисије за децу под називом: '' Клик '', дугогодишњи члан, новинар и тв водитељ дечјих редакција неких од телевизија у Србији: РТС-а; БК ТВ; Хепи ТВ; Српске научне телевизије; РТВ-а; у оквиру дечјег програма а као аутор и водитељ тв емисије за васпитаче, родитеље деце и децу у вртићима: '' Моја Србијица '', професионални писац и приповедач терапеутских педагошких прича.

Семинар и обуку прошао и сертификат добио код највећег и најпознатијег стручњака у свету за креирање и причање терапеутских педагошких прича, '' докторке за приче '' аустралијанке Сузан Пероу,…ону стару изреку: '' Чини другима оно што би желео да други чине теби '', и тога се држим у свом животу, земљу у којој живим Србију, која је лепа и у којој живе добри људи, а уз слободно време пешачење сам и са децом, са ранцем на леђима и фотоапаратом, по Србији.

Лутак Србољуб Путољуб: је лутка, маскота клубића Моја Србијица, и средство у програму Моја Србијица за повезивање и комуникацију са дететом предшколског узраста у вртићу ( јер доказано је да мала деца пре и лакше успоставе комуникацију са лутком него са одраслом особом). У питању је игра речи. Од речи лутка – лутак, Србољуб зато што је из Србије, а Путољуб зато што путује. И на крају, зато што воли Србију и да путује по Србији.